Dr Stanislav Sretenović (Beograd, 1970) je naučni savetnik Instituta za savremenu istoriju u Beogradu. Posle završenih studija istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, magistrirao je na Univerzitetu u Nansiju (Francuska) sa temom La France et le Royaume de Yougoslavie 1934–1940 (Francuska i Kraljevina Jugoslavija 1934–1940). Dok­to­ri­rao je na Evrop­skom uni­ver­zi­tet­skom in­sti­tu­tu u Fi­ren­ci (Ita­li­ja) sa te­mom La France et le nouveau Royaume des Serbes, Croates et Slovènes 1918–1929: des relations inter-étatiques inégales (Francuska i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca 1918–1929: nesrazmerni međudržavni odnosi). Pored domaćih arhiva, istraživao je u arhivima u Parizu (AMAE, AN), Vansenu (SHD), Nantu (CAD), Londonu (PRO) i Rimu (MAE AD). Boravio je na usavrsavanju, kao konferansije ili profesor po pozivu na Visokoj školi za studije društvenih nauka (EHESS) u Parizu, Francuskoj školi u Rimu (EFR), Nacionalnoj školi političkih nauka (Sciences Po) u Parizu, Univerzitetu u Bradfordu i Univerzitetu u Birmingemu (Engleska), Univerzitetu Pariz- Nanter, Pariz- Panteon Sorbona i Pariz Sorbona. Kao autor ili ko-autor objavio je više knjiga među kojima su najznačajnije: Dučić u Rimu (Beograd, 2002); Francuska i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, 1918-1929 (Beograd, 2006); Ambassade de France à Belgrade/Ambasada Francuske u Beogradu (koautrostvo sa Emanuelom Breonom, Paris, 2013); Sa srpskom vladom i vojskom od Niša do Krfa, 1915/16: Francuska svedočanstva/Avec le gouvernement et l’armée serbe de Nich à Corfou, 1915/16, (Novi Sad-Beograd, 2016).

Bavi se istorijom međunarodnih odnosa, istorijom diplomatije, istorijom rata, francuskom i italijanskom spoljnom politikom u istočnoj i jugoistočnoj Evropi, migracijama i odnosom istorije i sećanja. Naučne radove publikuje na srpskom, francuskom, engleskom i italijanskom jeziku.

Za doprinos istorijskim istaživanjima, odlikovan je francuskim Nacionalnim ordenom za zasluge u rangu viteza.