Пројекат Мултиетничка држава и национални идентитети – искуства Срба у 20. веку (SERBIE20) реализује се у оквиру Програма ИДЕЈЕ Фонда за науку Републике Србије (Пројекат бр. 7731836).

Пројекат је теоријски утемељен на актуелним, али противречним, теоријама о формирању нација и концептима националног идентитета. Циљ пројекта је да се укаже на кључна обележја и чиниоце обликовања српског националног идентитета у југословенској држави током 20. века. На теоријском и концептуалном нивоу, полазна тачка пројекта је запажање Ентонија Смита, који тврди да су „национални идентитет и нација сложене конструкције састављене од низа међусобно повезаних компоненти: етничке, културне, економске и правне политике. Према Смиту, „они означавају везе солидарности међу члановима заједница уједињених заједничким успоменама, митовима и традицијама. Концептуално, нација је спојила два скупа димензија, једну грађанску и територијалну и другу етничку и генеалошку, у различитим пропорцијама у одређеним случајевима.” У оквиру пројекта ће бити спроведена опсежна истраживања различитих елемената, компоненти и аспеката формирања националног идентитета (идеологије, језик, религија, елите, ратовање, перцепција другости, итд.).

Српски национални идентитет се у 20. веку развијао углавном у оквирима Југославије, кроз различите концепте државности јужнословенских народа. Ова путања је укључивала читав низ политичких и друштвених дисконтинуитета. Југославија је била конгломерат сличних народа и језика са различитим културним и верским пореклом, традицијом и историјом. У границама југословенске државе су се акумулирале огромне разлике које су обухватале наслеђе четири различита културно-цивилизацијске области: византијске, средњоевропске, медитеранске и исламске. Изградња српског националног идентитета представљала је пројекат од изузетног значаја за интелектуалце и политичаре. Жеља да се дефинише шта је заиста „српско“ или „југословенско“ подстицала је, између осталог, стално преиспитивање граница, културне и просветне политике. Однос државе према националним идентитетима био је различит у Југославији пре и после Другог светског рата. После Првог светског рата преовладавало је уверење да ће национално питање свих јужнословенских народа бити решено и испуњено у југословенској краљевини. У комунистичкој Југославији креиран је концепт „новог социјалистичког човека“, као решење за све проблеме класа и нација.

Југославија је била својеврсна лабораторија и „полигон“ за готово све познате политичке и друштвене системе 20. века. Југословенство је постојало само у ауторитарном, иако континуирано нестабилном политичком оквиру. Колико је појам етничке припадности био стабилан у једној изразито нестабилној држави? У оквиру пројекта ће искуство Срба у Југославији бити проучавано у контексту сукоба и криза у Србији и региону током 19. и 20. века, интеграције и модернизације Србија у 20. веку, релација између демократије и диктатуре, традиције и историјског наслеђа, вере и идеологија и других аспеката колективног идентитета.

Циљеви пројекта обухватају унапређење квалитета, релевантности, иновативности и оригиналности историографских истраживања искустава Срба у мултиетничкој југословенској држави током 20. века, у контексту сложених релација и интеракција између националног идентитета и мултиетничке државе. Резултати пројекта биће представљени српској и међународној академској и широј публици у виду јавних предавања и радионица, збирки релевантних историјских извора, узорних визуелних презентација и колективне монографије, веб странице и профила пројекта на друштвеним мрежама.

Српско друштво негује веома чврсте представе о свом искуству у југословенској држави, у распону од изузетно позитивних до изразито негативних, јер ова тема никога не оставља равнодушним и незаинтересованим. Преиспитивање супротстављених становишта у контексту научног истраживања и отворене дебате на основу поузданог знања, критичког мишљења и компаративних примера има велики значај. Очекује се да ће истраживања показати да криза идентитета није само проблем нашег времена, већ процес. Резултати треба да помогну свим појединцима да схвате и процене своје политичко, национално или/етничко самоопредељење у ширем историјском и друштвеном и демократском контексту. Стога, пројекат има за циљ да допре не само до међународне научне заједнице путем научних публикација, већ и да своје истраживачке резултате прошири у ширу јавност организовањем јавних предавања, радионица и презентација путем сајта и одабраних друштвених мрежа.

Разумно је очекивати да ће резултати пројекта на дужи рок бити прихваћени и као подстицај креаторима јавних политика да на историју гледају као на релевантан извор за разматрање различитих концепата у вези са проблемима и решењима, предностима и недостацима, проблемима, али и користи од живота у мултиетничком окружењу. Србија је такође мултинационална и мултикултурна земља, а окружена је државама са којима је делила државност. Учење о изазовима и импликацијама заједничког живота на колективни идентитет требало би да буде најважнији индиректни допринос пројекта академској и широј друштвеној заједници.