Др Станислав Сретеновић (Београд, 1970) је научни саветник Института за савремену историју у Београду. После завршених студија историје на Филозофском факултету у Београду, магистрирао је на Универзитету у Нансију (Француска) са темом La France et le Royaume de Yougoslavie 1934–1940 (Francuska i Kraljevina Jugoslavija 1934–1940). Dok­to­ri­rao je na Evrop­skom uni­ver­zi­tet­skom in­sti­tu­tu u Fi­ren­ci (Ita­li­ja) sa te­mom La France et le nouveau Royaume des Serbes, Croates et Slovènes 1918–1929: des relations inter-étatiques inégales (Француска и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца 1918–1929: несразмерни међудржавни односи). Поред домаћих архива, истраживао је у архивима у Паризу (AMAE, AN), Вансену (SHD), Нанту (CAD), Лондону (PRO) i Риму (MAE AD). Боравио је на усаврсавању, као конферансије или професор по позиву на Високој школи за студије друштвених наука (EHESS) у Паризу, Француској школи у Риму (EFR), Националној школи политичких наука (Sciences Po) у Паризу, Универзитету у Брадфорду и Универзитету у Бирмингему (Енглеска), Универзитету Париз- Нантер, Париз- Пантеон Сорбона и Париз Сорбона. Као аутор или ко-аутор објавио је више књига међу којима су најзначајније: Дучић у Риму (Београд, 2002); Француска и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, 1918-1929 (Београд, 2006); Ambassade de France à Belgrade/Амбасада Француске у Београду (коаутроство са Емануелом Бреоном, Парис, 2013); Са српском владом и војском од Ниша до Крфа, 1915/16: Француска сведочанства/Avec le gouvernement et l’armée serbe de Nich à Corfou, 1915/16, (Нови Сад-Београд, 2016).

Бави се историјом међународних односа, историјом дипломатије, историјом рата, француском и италијанском спољном политиком у источној и југоисточној Европи, миграцијама и односом историје и сећања. Научне радове публикује на српском, француском, енглеском и италијанском језику.

За допринос историјским истаживањима, одликован је француским Националним орденом за заслуге у рангу витеза.