Projekat Multietnička država i nacionalni identiteti – iskustva Srba u 20. veku (SERBIE20) realizuje se u okviru Programa IDEJE Fonda za nauku Republike Srbije (Projekat br. 7731836).

Projekat je teorijski utemeljen na aktuelnim, ali protivrečnim, teorijama o formiranju nacija i konceptima nacionalnog identiteta. Cilj projekta je da se ukaže na ključna obeležja i činioce oblikovanja srpskog nacionalnog identiteta u jugoslovenskoj državi tokom 20. veka. Na teorijskom i konceptualnom nivou, polazna tačka projekta je zapažanje Entonija Smita, koji tvrdi da su „nacionalni identitet i nacija složene konstrukcije sastavljene od niza međusobno povezanih komponenti: etničke, kulturne, ekonomske i pravne politike. Prema Smitu, „oni označavaju veze solidarnosti među članovima zajednica ujedinjenih zajedničkim uspomenama, mitovima i tradicijama. Konceptualno, nacija je spojila dva skupa dimenzija, jednu građansku i teritorijalnu i drugu etničku i genealošku, u različitim proporcijama u određenim slučajevima.” U okviru projekta će biti sprovedena opsežna istraživanja različitih elemenata, komponenti i aspekata formiranja nacionalnog identiteta (ideologije, jezik, religija, elite, ratovanje, percepcija drugosti, itd.).

Srpski nacionalni identitet se u 20. veku razvijao uglavnom u okvirima Jugoslavije, kroz različite koncepte državnosti južnoslovenskih naroda. Ova putanja je uključivala čitav niz političkih i društvenih diskontinuiteta. Jugoslavija je bila konglomerat sličnih naroda i jezika sa različitim kulturnim i verskim poreklom, tradicijom i istorijom. U granicama jugoslovenske države su se akumulirale ogromne razlike koje su obuhvatale nasleđe četiri različita kulturno-civilizacijske oblasti: vizantijske, srednjoevropske, mediteranske i islamske. Izgradnja srpskog nacionalnog identiteta predstavljala je projekat od izuzetnog značaja za intelektualce i političare. Želja da se definiše šta je zaista „srpsko“ ili „jugoslovensko“ podsticala je, između ostalog, stalno preispitivanje granica, kulturne i prosvetne politike. Odnos države prema nacionalnim identitetima bio je različit u Jugoslaviji pre i posle Drugog svetskog rata. Posle Prvog svetskog rata preovladavalo je uverenje da će nacionalno pitanje svih južnoslovenskih naroda biti rešeno i ispunjeno u jugoslovenskoj kraljevini. U komunističkoj Jugoslaviji kreiran je koncept „novog socijalističkog čoveka“, kao rešenje za sve probleme klasa i nacija.

Jugoslavija je bila svojevrsna laboratorija i „poligon“ za gotovo sve poznate političke i društvene sisteme 20. veka. Jugoslovenstvo je postojalo samo u autoritarnom, iako kontinuirano nestabilnom političkom okviru. Koliko je pojam etničke pripadnosti bio stabilan u jednoj izrazito nestabilnoj državi? U okviru projekta će iskustvo Srba u Jugoslaviji biti proučavano u kontekstu sukoba i kriza u Srbiji i regionu tokom 19. i 20. veka, integracije i modernizacije Srbija u 20. veku, relacija između demokratije i diktature, tradicije i istorijskog nasleđa, vere i ideologija i drugih aspekata kolektivnog identiteta.

Ciljevi projekta obuhvataju unapređenje kvaliteta, relevantnosti, inovativnosti i originalnosti istoriografskih istraživanja iskustava Srba u multietničkoj jugoslovenskoj državi tokom 20. veka, u kontekstu složenih relacija i interakcija između nacionalnog identiteta i multietničke države. Rezultati projekta biće predstavljeni srpskoj i međunarodnoj akademskoj i široj publici u vidu javnih predavanja i radionica, zbirki relevantnih istorijskih izvora, uzornih vizuelnih prezentacija i kolektivne monografije, veb stranice i profila projekta na društvenim mrežama.

Srpsko društvo neguje veoma čvrste predstave o svom iskustvu u jugoslovenskoj državi, u rasponu od izuzetno pozitivnih do izrazito negativnih, jer ova tema nikoga ne ostavlja ravnodušnim i nezainteresovanim. Preispitivanje suprotstavljenih stanovišta u kontekstu naučnog istraživanja i otvorene debate na osnovu pouzdanog znanja, kritičkog mišljenja i komparativnih primera ima veliki značaj. Očekuje se da će istraživanja pokazati da kriza identiteta nije samo problem našeg vremena, već proces. Rezultati treba da pomognu svim pojedincima da shvate i procene svoje političko, nacionalno ili/etničko samoopredeljenje u širem istorijskom i društvenom i demokratskom kontekstu. Stoga, projekat ima za cilj da dopre ne samo do međunarodne naučne zajednice putem naučnih publikacija, već i da svoje istraživačke rezultate proširi u širu javnost organizovanjem javnih predavanja, radionica i prezentacija putem sajta i odabranih društvenih mreža.

Razumno je očekivati da će rezultati projekta na duži rok biti prihvaćeni i kao podsticaj kreatorima javnih politika da na istoriju gledaju kao na relevantan izvor za razmatranje različitih koncepata u vezi sa problemima i rešenjima, prednostima i nedostacima, problemima, ali i koristi od života u multietničkom okruženju. Srbija je takođe multinacionalna i multikulturna zemlja, a okružena je državama sa kojima je delila državnost. Učenje o izazovima i implikacijama zajedničkog života na kolektivni identitet trebalo bi da bude najvažniji indirektni doprinos projekta akademskoj i široj društvenoj zajednici.