Рођен је 1965. године, уписао Филозофски факултет 1981, магистирао 1991. године, докторирао 1995. године на Филозофском факултету у Београду. Био добитник већег броја међународних стипендија (Sasakawa стипендија за најбоље постдипломце Београдског универзитета.,стипендија  SSEES University of London, DAAD,Roman  von Herzog, Humboldt, Collegium Budapest).Држи предавања и пише научне радове на енглеском и немачком . Служи се и италијанским и бугарским. Запослен у Институту за савремену историју од марта 1987. Од 2019 је директор тог Института. Предраг Марковић је држао предавања на  многим страним универзитетима, укључујући Харвард, Колумбију, Слободни универзитет Берлин. У Србији и је ангажован као гостујући професор на више факултета од 2005. године, највише на Факултету за медије и комуникације Сингидунум, где држи неколико предмета везаних за историју медија и културе. Био сарадник или регионални координатор на великом броју међународних пројеката. Члан Европске академије наука и уметности (Салзбург). Био члан Савета за промоцију Србије. Био члан Управног одбора Радиодифузне установе Србије (РТС) у два мандата (2006-2016). Био  је члан  Националне комисије за сарадњу са УНЕСKО. Добитник  награде «Златни беочуг». Био члан управних одбора многих културних,  образовних  и научних установа Београда и Србије. Од септембра 2015. године потпредседник Социјалистичке партије Србије. Од 1987. године учествовао као аутор и стручни сарадник у стварању великог броја образовних телевизијских и радијских емисија.Аутор неколико стотина квиз емисија. Написао двадесетак књига. Осим књига, написао стотинак научних радова, од којих је скоро половина објављена у иностранству, углавном на енглеском и немачком, као и више десетина новинских чланака и есеја. У својим књигама се бавио претежно историјом друштва и културе у 20.веку. Превео седам књига са енглеског. написао једну књигу на енглеском, која је доживела два издања. Отварао неке мало или нимало истраживане теме у српској историографији (историја свакодневног живота, историја стереотипа и менталног мапирања, историја модернизације и европеизације, историја студентских покрета, урбана историја, историја рода и породице, историја националних идентитета, утицај Хладног рата на културу и друштво, смена либералних и репресивних фаза социјализма, феномен носталгије за социјализмом, историју гастарбајтера, утицај културе и идеологије на приватни живот, историја односа према друштвеним институцијама, историја осећања и међуљудских односа, историја културе и медија,историја историографије, итд). Неке од тих тема су касније постајале веома популарне међу млађим генерацијама научника, не само историчара, већ и историчара уметности, књижевности, архитектуре и филма, социолога и антрополога. То је вероватно разлог што је Предраг Ј.Марковић, према подацима Универзитетске библиотеке «Светозар Марковић»,  и претраживача JSTOR  један од десет најцитиранијих српских историчара.