Др Зоран Јањетовић је научни саветник Института за новију историју Србије. Рођен је у Загребу 1967. године. Студирао је историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Похађао је постдипломске студије на истом факултету на групи за општу савремену историју 1993-1997. и на Средњеевропском универзитету у Будимпешти 1994-1995. Магистарски рад на тему „Исељавање немачке мањине из Војводине 1944-1948.“ одбранио на оба универзитета. Од 1994. године запослен је као истраживач у Институту за новију историју Србије у Београду. Докторску дисертацију „Националне мањине у Краљевини СХС/Југославији 1918-1941.“ одбранио крајем 2004. на групи за општу савремену историју код професора Андреја Митровића и Милана Ристовића. До сада објавио осам књига и преко 130 чланака на српском, енглеском, немачком, мађарском, чешком, македонском, турском и јапанском језику у домаћим и страним научним и стручним часописима и зборницима. Поред тога, уредио је четри зборника радова, приредио за штампу дневничке забелешке Косте Софронијевића и превео биографију Јохана Албрехта фон Рајсвица од Андреаса Рота. Учествовао је на великом броју међународних научних скупова у земљи и иностранству, као и на неколико међународних пројеката (Grenzen der Wiedergutmachung. Die Entschädigung für die NS-Verfolgte in West- und Osteuropa 2005-2006; Arbeitsverwaltungen und Arbeitskräftepolitik im deutschbesetzten Polen und Serbien 1939-1944, 2010-2011.) Крајем XX и почетком XXI века је био редован учесник научних скупова са хрватским историчарима које је организовала Фондација Friederich Naumann. Био је један од организатора међународних научних скупова Vom „Verschwinden“ der deutschprachigen Minderheiten. Ein schwieriges Kapitel in der Geschichte Jugoslawiens 1941-1955 у Горњој Радгони/Бад Радкерсбургу, Аустрија 2015. и На рубу хришћанске Европе у Београду 2019.

На студијским боравцима у Немачкој боравио је три пута (1997, 2000. и 2007.) у установама у Мајнцу (Leibniz-Institut für europäische Geschichte), Тибингену (Institut für donauschwäbische Geschichte und Landeskunde) и Минхену (Institut für Kultur und Geschichte der Deutschen Südosteuropas).

У три мандата је био председник Научног већа Института за новију историју Србије, члан је Научног савета Централног подунавскошвапског музеја из Улму, Историјске комисије за Југоисточну Европу фондације Про Ориенте, Комисије за историју и културу Немаца Југоисточне Европе и редакција Годишњака за истраживање геноцида из Београда. Говори енглески и немачки, служи се француским и италијанским, чита македонски и словеначки.

Научна интересовања му обухватају националне мањине на простору Југославије, Други светски рат, југословенско-немачке односе и друштвену историју.

Изабрана библиографија:

Konfrontacija i integracija. Nacionalne manjine u Srbiji 1944-1964. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2022. (ISBN 978-86-7005-177-5)

Collaboration and Fascism under the Nedić Regime. Belgrade: INIS, 2018.

(ISBN 978-86-7007-150-8)

Deca careva, pastorčad kraljeva. Nacionalne manjine u Jugoslaviji 1918-1941. Beograd: INIS, 2005. (ISBN 86-7005-043-9)