Владимир Петровић је научни саветник у Институту за савремену историју у Београду. Дипломирао је и магистрирао на Одељењу за савремену историју Филозофског факултета у Београду, а мастерирао и докторирао компаративну историју на Централноевропском универзитету. Постдокторски се специјализовао на NIOD Институту за рат, холокауст и геноцид у Амстердаму. Предавао је на Централноевропском, Бостонском и Харвардском универзитету.

Објавио је студије о масовном насиљу (Етничко чишћење: генеза концепта, Архипелаг 2019) и улози историчара у правном суочавању са његовим наслеђем (The Emergence of Historical Forensic Expertise: Clio takes the Stand, Routledge, 2017). Писао је и о југословенској спољној политици током Хладног рата (Југославија ступа на Блиски Исток 2006, Титова лична дипломатија, Институт за савремену историју 2010). Написао је шездесетак чланака и поглавља у студијама на српском и енглеском језику. Коприредио је два зборника, као и осам томова докумената о распаду Југославије.