Драгомир Бонџић је рођен 1973. године у Крушевцу. Основну школу и гимназију завршио је у Александровцу. Дипломирао је 1999, магистрирао 2003. и докторирао 2010. на Катедри за историју Југославије Филозофског факултета у Београду. Од марта 2000. године ради у Институту за савремену историју, где је 2019. године стекао звање научног саветника. Бави се историјом Југославије и Србије у 20. веку, а посебно развојем науке, просвете и културе после 1945. године, историјом Београдског универзитета, односом државе и интелектуалне елите, међународним научним и високошколским везама Србије и Југославије у контексту хладног рата, школовањем студената из несврстаних земаља у Југославији и нуклеарном политиком Југославије.

Објавио је седам монографија, преко 130 чланака и преко 60 приказа и информација у домаћим и страним научним часописима и зборницима радова. Најзначајније монографије су: Београдски универзитет 1944–1952, Београд 2004; Универзитет у социјализму: високо школство у Србији 1950–1960, Београд 2010; Мисао без пасоша. Међународна сарадња Београдског универзитета 1945–1960, Београд 2011; Између амбиција и илузија. Нуклеарна политика Југославије 1945–1990, Београд 2016. У коауторству са др Костом Николићем аутор је уџбеника историје за основну и средњу школу. Учествовао је на преко 80 међународних и националних научних скупова у земљи и иностранству (Хрватска, Алжир, Пољска, Македонија, Аустрија, Мађарска, Румунија, Босна и Херцеговина). Одржао је бројна јавна предавања и учествовао на преко 100 јавних трибина и промоција књига. Уредио је неколико зборника радова и учествовао у организацији више националних и међународних научних скупова. Члан је редакције неколико научних часописа, а од 2015. године је главни и одговорни уредник научног часописа „Историја 20. века“.